Neretko se zahvaljujem Bogu što nismo Amerikanci iz jednog jednostavnog razloga – ovde panika mnogo teže hvata korenje. Valjda što smo svašta prošli, pa nas ništa ne potresa u tolikoj meri da se zaključavamo u kuće.

No, tamo je žestoka panika. Uplašili su se svinjskog gripa u tolikoj meri da prestaju da idu na posao, izbegavaju svinjsko meso (više o ovom idiotizmu kasnije). I Meksikanci tu imaju svoj udeo, što imaju kontroverzne podatke, što njihovi lekari plaše Amerikance kad god se pojave na vestima. Džaba sad što vlasti, Centar za kontrolu bolesti (CDC) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) viču da se narod ne brine, oni su se već ozbiljno zabrinuli, pokupovali zalihe za šestomesečnu izolaciju, pokupovali maske, i počeli ozbiljno da taže rešenje problema.

Na sajtu xkcd je to lepo nacrtano, o razmerama panike na društvenim sajtovima (tipa twitter-a). Lekari koji bloguju o javnom zdravlju, Effect Measure, takođe govore o ovoj „pošasti“.

Nije kuga, ni kolera

Kako podaci za sada govore (za sada, jer uvek postoji verovatnoća da nisu u pravu, kao i verovatnoća da će se virus ponašati nepredviđeno), u pitanju je grip koji nije mnogo drugačiji od „običnog“, sezonskog, zimskog gripa, bar kad je efekat na ljudski organizam u pitanju. I dok se podaci slivaju, jedno postaje jasno – ovo nije kuga, ni kolera. Ovo je grip, isti kao i svake zime, što, istini za volju, nije nimalo naivno poređenje (grip godišnje odnese između trideset i pedeset hiljada žrtava samo u Americi), sa malom razlikom: ovaj je zarazniji.

Zbog nekih virusoloških sitnica, ovaj virus se lakše prenosi sa čoveka na čoveka. Ali kada tamo stigne, ne uzrokuje pustošenje i trenutnu smrt. Uzrokuje temperaturu, kašalj, malaksalost, bolove u kostima i zglobovima. Može dovesti i do komplikacija, od kojih je najvažnija zapaljenje pluća. Prethodno zdravi ljudi koji su zaraženi virusom gripa boluju oko sedam dana i potom se oporavljaju. Hronični bolesnici, pušači i stariji ljudi, kao i sasvim mala deca, spadaju u rizične grupe, kako od razvijanja komplikacija (zapaljeje pluća), tako i od pogoršanja osnovne bolesti. Ali, on nije pandemijski grip iz 1918., od njega nećemo svi poumirati, od njega ne treba da bežimo u brda i nosimo maske sa gavranovim kljunom, od njega ćemo biti bolesni kao i svake godine kad smo bolesni.

Javnozdravstveni problem

Pa šta je problem, pitate se vi? Ako on nije toliko opasan, oko čega panika?
Pa, javnozdravstveni problem u svakoj epidemiji nastaje kada se broj obolelih od neke bolesti povećava tolikom brzinom da bolnice ne mogu da prime sve zaražene. E, tada nastaje ono čega se, zapravo, plaše CDC, WHO i ostali zvaničnici, a to je krah sistema zdravstvene zaštite, situacija u kojoj nema dovoljno kreveta/medicinskog osoblja/lekova da podmiri sve obolele. Toga se plaše i razvijeni zdravstveni sistemi, pa kako ne bi i naš. Za sada nema nagoveštaja da će se to desiti, ali nije nemoguće.

Šta nam je činiti?

Na kraju, neki saveti šta raditi u slučaju opasnosti od svinjskog gripa ili bilo koje druge pošasti.

1. Perite ruke, što češće i što duže. OBAVEZNO!!! Perite ruke kad god se setite, kad pomislite da bi možda trebalo, operite ih! Nema razloga da štedimo na sapunu i vodi. Na rukama se sakupljaju svakakve gluposti, uključujući viruse izazivače zarazne žutice, gripa i kijavice, i bakterije izazivače crevnih infekcija. Perite ruke, posebno ako dolazite u kontakt sa obolelim ljudima. I, posebno, POSEBNO, ako ste zdravstveni radnik. Čak i kada nema opasnosti od svinjskog gripa.
2. Ako kašljete i kijate, to činite u maramicu, koju ćete potom baciti. Ako se zaklanjate rukom ne stavljajte je na lice i ne rukujte se sa ljudima pre nego što operete ili dezinfikujete ruke.
3. Kupite neki rastvor za dezinfekciju ruku i prskajte ga što češće.
4. Zadržite pristojnu udaljenost kada razgovarate sa ljudima. Nemojte da im pljujete u lice, i obrnuto.
5. Ako ste se upravo vratili iz Meksika, pratite svoje zdravstveno stanje. Pametan potez je i nošenje maske. Ako se pojave smetnje pri disanju, temperatura ili drugi znaci gripa, javite se lekaru. Perite ruke što češće, smanjite kontakte sa drugim ljudima na najmanju moguću meru

Eto, to su koplikovane mere prevencije svinjskog gripa. Kao što se da zaključiti, one nisu ništa drugačije od onoga što bi trebalo da radimo svakodnevno, ali ne radimo.

Šta nam je NE činiti?

Evo i saveta šta ne raditi u slučaju opasnosti od svinjskog gripa

1. Ne paničiti.
2. Ne trčati kod lekara zato što imate kijavicu bez ijedne druge tegobe, ali...
3. Ne izbegavati lekarsku pomoć, ukoliko je neophodna. Temperatura preko 38 stepeni, malaksalost, glavobolja, kašalj, bolovi u grlu i bolovi u kostima i zglobovima govore u prilog gripu.
4. Ne zaključavati se u kuću.
5. Ne prestajati da kupujete svinjsko meso, zaboga, svinjski grip se ne prenosi mesom! Prenosi se kontaktom sa bolesnim svinjama i sa bolesnim ljudima.
6. Ne pisati članke po novinama ako nemate pojma šta znače pojmovi „virus“, „grip“, „antibiotik“, „epidemija“, „Torlak“, „vakcina“, „pneumonija“.
7. ne zvati mene da mi kažete kako je sve to teorija zavere da se pobije pola čovečanstva.
8. Ne pokušavati da sami sebi prepišete terapiju. Ne uzimati „tamiflu“ niti bilo koji antivirusni lek, ako vam to nije rekao lekar. Ostavite to za kasnije, ako tog „kasnije“ uopšte i bude.
9. Ne pokušavati da izlečite kijavicu homeopatijom, akupunkturom, čajevima, vitafonom, detoksikacionim tehnikama, kineskom „medicinom“, „kvantnom medicinom“, izlivanjem strave, tarotom ili vlaškom magijom, i naročito ne dolaziti posle toga da mi kažete kako su tretmani uspeli jer se niste zarazili svinjskim gripom.

Pozivam vas da dodate ili oduzmete nešto, po želji.