Sutra zvanično počinje moje šestomesečno (lenjo i lagano) pripremanje za april 2010., za moj prvi a 23. ukupno  Beogradski maraton.

Dakle, polumaraton je poluprošao, sad sam zacrtala celu stvar. The real deal.

Lenji režim (30 laganih nedelja) je skinut odavde: Hal Hidgeon - Novice Supreme Marathon Training Plan

Kraći, 18-nedeljni režim za početnike, iskusne  i "pečene" trkače su na istom sajtu.

Dakle, ko je sa mnom?

Ako neko želi da vam objasni da nešto radi, a pritom je drevna tehnika, to je prvo što će vam reći. „Staro je hiljadama godina, mora da radi.“ ili „Da ne radi, ne bi i dalje bilo tu.“ Lako je dokazivo da ovo nije tačno. Kucanje u drvo „protiv uroka“ je staro verovatno koju hiljadu godina. Procenjuje se da običaj pušenja datira od 5000-3000 godina p.n.e.  Puštanje krvi (pijavicama ili zasecanjem) je u medicini bilo glavni metod lečenja, od drevnih civilizacija do 19. veka. Moderna medicina zahteva da se sve tvrdnje, bio nove ili stare, provuku kroz naučno rešeto. To što je nešto staro hiljadama godina, ne znači da ne treba da ispitujemo njegovu verodostojnost, naprotiv.  Ukoliko praksa koja je stara hiljadama godina, recimo čaj od vrbine kore protiv temperature, pokaže da je uspešna, možemo da govorimo o pravom leku. No, ako se ne pokaže da je nešto uspešno, recimo akupunktura, ne govorimo više o leku, već o... pa ne znam o čemu govorimo. Ja bih rekla da je to glupost. Drevna glupost. Ne znam za vas.

Postoje mnogi razlozi zašto bi se zadržalo nešto što ne radi. Glavni je, naravno, taj što je svakog čoveka vrlo lako prevariti (termin koji tražimo je "kognitivni bias" ili "kognitivne predrasude". I danas se dešava slično, sa „terapeutskim proceurama“ koje ne daju efekta - ljudi iz različitih razloga pomisle da rade. Bilo to zato što bolest ima takav tok da je bolesniku malo dobro, pa malo loše, bilo zato što se bolesnici obično javljaju na lečenje kada im je najgore, pa se onda obavezno simptomi malo smire, bilo zato to su istovremeno sa jednom upražnjavali i drugu terapiju. Na kraju, ne smemo zaboraviti placebo efekat, prema kome će bolesniku koji prima terapiju od te terapije svakako biti bolje, čak iako ona ne sadrži ništa sem vode. Ili šećera. Ili vitamina C u malim dozama. Takođe je pokazano da što je terapijski postupak komplikovaniji, ljudima je sve bolje (recimo, posle „kobajagi-operacije“ veći procenat ljudi oseća poboljšanje, nego posle „kobajagi-injekcije“, a i ovo više od „kobajagi-tablete“).

stetoskop savetuje: Ako hoćete nekome da pokažete da nešto radi, ne pozivajte se na starost. Pozovite se na - dokaze.

Bronze Dog zaključuje: Put simply, a belief's age has nothing to do with its validity. If the belief is wrong, it's only a testament to human stubbornness.

Ovaj post je inspirisan je blogom The Bronze Blog, gde u nizu fantastičnih postova, nazvanih Doggerel,  Bronze Dog objašnjava "reči i izraze koji se pogrešno koriste, prčesto koriste ili su jednostavno besmisleni".

Hiljadama godina stara, ali tek nedavno otkrivena i popularizovana širom sveta, kilometarska dijeta stiče poklonike munjevitom brzinom. Zagovornici tvrde da je ona najsigurniji način da izgubite kilograme bez mnogo odricanja, izgladnjivanja i jo-jo efekta*! Pridružite se milionima onih koji su uz pomoć kilometarske dijete stanjili struk, podigli zadnjicu, suzili kukove! Spremite se da zasijate punim sjajem i oslobodite zdravu, vitku osobu u Vama!

Koja su osnovna načela kilometarske dijete?

Osnovna načela, ili bolje, načelo je "Što više kilometara, što manje hrane". Ono je tako koncipirano da se lako pamti i lako primenjuje. Ukoliko ga se pridržavate, nalazite se u sigurnoj zoni gubitka kilograma.

Što baš kilometarska?

Kilometarska dijeta se zove tako zbog njenog glavnog sastojka - kilometara. Kilometri se mogu osvajati na nekoliko načina - hodanjem, trčanjem, vožnjom bicikla, vožnjom rolera, veslanjem, plivanjem, planinarenjem. Takođe ih možete uhvatiti i tenisom, košarkom i fudbalom. Ukoliko volite nekoliko ovih aktivnosti, možete ih kombinovati, tako ćete uneti raznolikost u Vašu dijetu i lakše dostići svoj cilj.

Koji je drugi sastojak ove dijete?

Drago mi je što ste pitali! Naravno, drugi sastojak ove dijete je hrana. U odabiru hrane vodite se sledećim načelima**:

1. jedite hranu
2. ne previše
3. uglavnom biljke

Šta to sve znači?

"jedite hranu" znači da sve ono što je hrana (i što crtamo deci po sveskama kada treba da ih naučimo šta je hrana) sme da se jede. To su svakako voće i povrće, meso i mlečni proizvodi. Ono što ne treba da se jede je ono što ne možemo da objasnimo deci: zamene za obrok, tablete za gubljenje kilograma, tablete da smanjenje apetita, raznorazni šejkovi, pripravci i praškovi, kao i zašećerene vode sa ukusom, kao što je koka-kola ili sprajt.

"ne previše" znači da bi trebalo da otkrijete koliko Vam je hrane dovoljno, a koliko Vam je potrebno i da se krećete oko tih količina. Ukoliko prekoračite kalorije, bolje ih prekoračite šargarepom, kupusom, posnim mesom ili uopšte nekim obrokom nego slatkišima, grickalicama ili brzom hranom. Ali ni to nije strašno, jer tu su kilometri da nas čuvaju. Ograničite upotrebu alkohola na minimum (čaša je u redu, dve čaše su već luksuz!)

"uglavnom biljke" znači upravo to. Voće, povrće, žitarice, pečurke. Sve to, u što većim porcijama, trebalo bi da lini osnovu Vaše ishrane. Sve drugo je samo dodatak na ovo - meso bi trebalo da bude posno (teletina, piletina, riba), pečeno, dinstano ili kuvano (ne prženo), pohovani kačkavalj bi trebalo da smatrate za čist luksuz, kao i pljeskavice, kobasice i slične mesne prerađevine.

Da li je ova dijeta za mene?

Ukoliko možete da osvojite jedan kilometar hodanjem, makar i uz kraća zadržavanja, ova dijeta jeste za Vas. Počnite lagano, pređite onoliko koliko možete pre nego što osetite da Vam je teško, da Vam srce jako lupa ili da jako brzo dišete. Onda stanite i označite kraj vežbanja. Iz nedelje u nedelju lagano povećavajte napor, vrlo lagano i to tek ako Vam trenutni nivo napora prija (možete bez problema da pređete zadatu kilometražu i da se posle osećate dobro). Ako Vam je prethodna nedelja dobro išla, dodajte petinu pređenih kilometara u plan za sledeću nedelju. Između dva vežbanja imajte bar jedan dan odmora. Prekinite vežbanje ako Vam postane loše.

Kad se naviknete na tempo, na zahteve svog tela i na promene svog apetita u danima treninga i u slobodnim danima, vreme je da razmislite o svojoj ishrani. Smanjite ono što je očigledno loše: pivo, čips, slatkiši i grickalice. Ukoliko možete, potpuno ih isključite. Zamenite ne-hranu hranom. Pređite na zdravije načine pripreme hrane, kuvanje i pečenje.

Kada mogu da očekujem poboljšanje?

Na kraju prvih mesec dana bi trebalo da se osećate dobro, veselo i zdravije. Na kraju drugog meseca trebalo bi da se vide prvi gubici na težini. Na kraju trećeg meseca oni će sigurno biti primetni.

Šta čekate? Pojurite za kilometrima i gledajte kako se kilogrami tope!

Srećno!

*mrzim konstrukciju "jo-jo efekat".

** "eat food. not too much. mostly plants", Michael Pollan, "In Defense of Food"